„Добровољачки гласник“ бр. 40, децембар 2012, објављује:

ГОДИШЊИЦЕ, ИСТРАЖИВАЊА, ЛИЧНОСТИ

Korica-Glasnika--------

„Добровољачки гласник“ број 40 у четири тематске целине доноси занимљиве прилоге познатих и реномираних аутора у којима се на приступачан начин разматрају питања из наше богате историјске баштине и извлаче закључци за садашњост и будућност. Прва два чланка посвећена су стогодишњици Првог балканског рата који је вођен на простору старе Србије у октобру и новембру 1912. године. Непосредно након рата академик Живко Павловић, ђенерал српске војске, објавио је опсежну студију "Ис­точ­но пи­та­ње од Бер­лин­ског кон­гре­са до Пр­вог бал­кан­ског рата (1878–1912/1913.)." Главни део те сту­ди­је су чи­ње­ни­це и те­о­риј­ска ге­не­ра­ли­за­ци­ја о ди­пло­мат­ској и ору­жа­ној бор­би Кра­ље­ви­не Ср­би­је, за­кључ­но са Пр­вим бал­кан­ским ра­том. Ре­цен­зен­ти про­фе­со­ри бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић и др Ста­но­је Ста­но­је­вић веома позитивно су оценили тај научни рад. У делу се посебно наглашавају ди­пло­мат­ски и вој­ни аспек­ти Ис­точ­ног пи­та­ња, уло­га ве­ли­ких си­ла и Кра­ље­ви­не Ср­би­је, и до­га­ђа­ји по­чев од Хер­це­го­вач­ког устан­ка (1875), срп­ско-тур­ских ра­то­ва (1876–78) и Бер­лин­ског кон­греса за­кључ­но са Пр­вим бал­кан­ским ра­том. Текст је за „До­бро­во­љач­ки гла­сник“, при­ре­дио проф. др Ђор­ђе Ста­нић, ге­не­рал у пен­зи­ји.

Најзначајнију победу против турске Вардарске армије извојевала је српска војска у Кумановској бици, 23 и 24. октобра 1912. годинеЊоме је Србија обзнанила свету почетак краја вишевековне власти Османског царства на Балкану. Победом војски слободних балканских држава, углавном су, међу државама успостављене границе које и данас важе, остварено је начело према коме народи имају права да живе слободно у својим независним државама, признато право на верску разноликост, школовање на матерњем језику...Историчар Предраг Павловић и новинар Новица Пешић су, на темељу историјских чињеница, описали историјске догађаје стављајући нагласак на надчовечанском напору војника и старешина да остваре постављени циљ врховног војног руководства.

Крфску декларацију донела је влада Краљевине Србије а прихватио Југословенски одбор 20. јула 1917. године на Крфу.  Њене одредбе прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Тај правни акт није био обавезујући, већ је имао више политички и морални значај. Шта је докуменат у том периоду значио за Србе, Хрвате и Словенаце, након 95 година од њеног усвајања, образлаже у чланку др Слободан Б. Микић, генерал у пензији.

Занимљиву тему из старе српске историје обрадио је мр Ђорђије М. Остојић. Он описао борбу јунака Ма­рин­ка Ле­о­вца, по­то­мка брат­ства Ја­у­ко­ви­ћа који се укљу­чио у хај­дуч­ку че­ту као де­вет­на­е­сто­го­ди­шњак и про­вео свој ви­јек у стал­ним бор­ба­ма про­ти­ву Ту­ра­ка. У првом делу су и теме о добровољцу руском грофу Орурку који се борио у Првом српском устанку, војводи Ђорђу Миловановићу узданици Карађорђа Петровића, погибији топличког војводе Косте Војиновића и чланак о веку српског ваздухопловства.

У другом делу описан је добровољни ратни учинак познатих српских личности: академика Радивоја Кашанина, песника Милана Ракића, сликарке Надежде Петровић и мање познатих јунака Јована Стојковића Бабунског, Тодора Бубњевића, Петра Личине...

„Добровољачки гласник“ се може добити у Удружењу ратних добровољаца, Савски трг бр. 9. Београд.

Одржана међународна научна конференција

„ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ – 100 ГОДИНА КАСНИЈЕ“

konferencija-m

Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца крајем 2012. године организовало је међународну научну конференцију: „Први балкански рат – 100 година касније“, са посебним освртом на учешће и допринос британских медицинских мисија у лечењу и спашавању ратника и становништва. У другом делу учесници су научно и чињенично истакли допринос добровољачких јединица и становништва у борби српског народа за слободу од Отоманског царства.

 

Конференцију је у Народној библиотеци Републике Србије отворио др Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Научном скупу присуствовали су: његова екселенција амбасадор Алжира, први секретар кинеске амбасаде, први секретар амбасаде Руске Федерације Валентин Кољасев. Услед спречености да присуствује раду Конференције, телеграм подршке послао је представник Војног изасланства Амбасаде Републике Чешке, Ондреј Матоушк.

Скуп су поздравили и у раду учествовали из Велике Британије његова екселенција, Simon Alexander Delaval Vandeleur, генерални секретар гарде Њеног Краљевског Височанства Елизабете II; из Републике Србије Мирослав Тасић, државни секретар у Министарству културе и информисања, др Љиљана Никшић, министар саветник у Минстарству спољних послова, амбасадор Кринка Видаковић, Дејан Ристић, вршилац дужностри управника Народне библиотеке и Ненад Вуковић, син почившег др Жарка Вуковића који је истражио учешће страних медицинских мисија у Србији

У паузи пленарног дела Мирослав Тасић, државни секретар, отворио је изложбу оригиналних слика и записа о раду медицинских мисија из Велике Британије у ослободилачким ратовима, с називом „Србија памти“.

На конференцији је поднесено 30 радова из земље и иностранства. Поред осталих скупу су представили радове: Colonel Simon Alexander Delaval Vandeleur, RHQ Coldstream Guard, Wellington Barracks, London SE1E 5HQ, са темом: „Улога британске војске на Солунском фронту, хуманитарни рад др Елси Инглис и допринос Флоре Сандес у борби српског народа“; др Љиљана Никшић, „Улога културне дипломатије у обележавању значајних јубилеја и ново брендирање Србије“; др Слободан Микић, генерал у пензији, председник Издавачког савета часописа „Добровољачки гласник“, „Европске силе и Балкан 1912“; др Видоје Голубовић,научни сарадник Института за међународну политику и привреду, „Српска дипломатија пред Први балкански рат – улога Милована Миловановића Балачка“; др Милан Мијалковски,професор Факултета безбедности, „Неке чињенице о обавештајном обезбеђењу српских победа у Првом балканском рату“ и други.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца:

 

НА ПОПРИШТУ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

prvi-balkanski

 

Чланови Удру­же­ња рат­них до­бро­во­ља­ца 1912–1918. њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца из Београда, поводом 100 година од Првог балканског рата, боравили су на попришту Кумановске битке  крајем октобра 2012. године.

У Ни­шу су првог дана путовања обишли споменик Ће­ле ку­лу, ар­хе­олошко на­ла­зи­ште „Ме­ди­ја­на“ и спо­ме­ник жр­та­ва фа­ши­зма на Биб­њу. У Вра­ње су по­се­ти­ли ка­сар­ну Четврте бри­га­де КоВ и разгледали спо­мен-со­бу „Првог пешадијског пука кнез Ми­лош Ве­ли­ки“. Ма­јор Саша Сто­јиљ­ко­вић објаснио је раз­вој­ни пут тог пука чи­је тра­ди­ци­је наставља 78. мо­то­ри­зо­ва­на бри­га­да а са­да Четврта бри­га­да Копнене војске Ср­би­је.

Другог дана чланови Удружења  по­ло­жени су ве­наце на спо­ме­ни­ку жр­та­ва фа­ши­зма на гро­бљу у Вра­њу а потом на­ста­вљен пут у Ма­ке­до­ни­ју у српску општину Ста­ро На­го­ри­ча­не. У просторијама општине пред­сед­ник  Цвет­ко­вић говорио о животу српске заједнице у тој бившој југословенској републици. Затим је посећен манастир посвећен светом Ђорђу где су се ратници Кумановске битке причестили пре окршаја с Турцима.

Централни догађај збио се на За­бр­њаку пред спо­ме­ником по­ги­ну­лим ратницима срп­ске вој­ске у Ку­ма­нов­ској би­ци. Историјске чињенице о при­пре­ми, току и за­вр­ше­тку Ку­ма­нов­ске бит­ке уз осврт на друга деј­ства у Првом бал­кан­ском ра­ту и по­себ­но до­при­но­су до­бро­во­ља­ца у Ку­ма­нов­ској би­ци сликовито и де­таљ­но из­ло­жио је исто­ри­чар Пре­драг Па­вло­вић. Представници Удружења потом су по­ло­же­ни вена­ц на крст код спо­ме­ни­ка на За­бр­ња­ку.

 

Адерса:

Савски трг бр. 9/III,

11000 Београд

Телефони:

011/761 07 70

011/761 03 20

Телефон-Фakc:

011/665 84 51

email: srpskiratnidobovoljci@gmail.com